Glavobolje i ronjenje sa bocama

Glavobolje na ronjenju su pokvarile mnoga putovanja. Postoji mnogo različitih uzroka glavobolje na ronjenju. To može biti jednostavno kao squeeze maske, preterano uzana manžetna oko vrata ili kapuljača zbog termičke zaštite, stomatološki problemi, hladna voda oko neadekvatno izolovane glave ili morska aspiracija. Takodje može biti i komplikovanih situacija kao što su simptomi dekompresione bolesti.
Ovde su prikazani neki najčešći uzroci, prevencija i lečenja glavobolja na ronjenju.

Sinusna glavobolja

Ova vrsta glavobolje je uzrokovana pritiskom u sinusima tokom zarona ili izrona. Simptomi su: bol u čelu, bol u licu ili oblasti jagodične kosti. Sinusna glavobolja na ronjenju je izazvana nemogućnošću da se izjednači pritisak. Drugi razlog je upala sinusa ili nosne šupljine zbog alergije ili prehlade. Problem možete rešiti tako što usporavate izron ili zaron ili možete koristiti dekongestive. Naravno, bolje je da ne ronite ako ste bolesni.

Glavobolja usled napetosti mišića

Simptomi glavobolje usled napetosti mišića su bol u glavi i u zadnjem delu vrata. Napetost i glavobolja se javljaju zbog mišićnog naprezanja, napetosti i krutosti mišića. Stiskanje vilice tokom ronjenja, takodje može izazvati glavobolju. Kako biste sprečili razvoj mišićnog naprezanja, morate naučiti da se opustite u vodi. Na kraju ćete prestati da imate ovu vrstu glavobolje. Ronite prema svojim sposobnostima, steknite iskustvo i osećajte se prijatno u vodi.

Migrena

Simptomi migrene podrazumevaju: jak bol, vizuelne promene, slabost ili utrnulost ruku i mučninu. Takodje, povraćanje posle ronjenja je često posledica migrene, ali ako tome dodamo još neke simptome, možda je u pitanju i dekompresiona bolest. Ako je poznato da je ronilac imao migrene u prošlosti, pritisak u glavi je, verovatno, u direktoj povezanosti sa ronjenjem.

Mnogi od lekova koji se prepisuju za migrene, sadrže supstance koje povećavaju rizik od azotne narkoze. Naravno, postoji velika razlika izmedju migrena. Neki ljudi imaju povremene migrene, dok drugi imaju takvu vrstu migrene koja ih funkcionalno onesposobljuje. Shodno tome, migrene treba tretirati u zavisnosti od slučaja do slučaja.

Svaka osoba koja pati od migrene, treba da se konsultuje sa lekarom koji ima iskustva i u podvodnoj medicini.

Glavobolja izazvana trovanjem ugljen monoksida

Simptomi ove glavobolje su: jak bol u čeonom delu, vrtoglavica, mučnina i povraćanje.
Većina kompresora koja se koristi za punjenje boca su podmazani uljem. Normalna filtracija ne garantuje uklanjanje svih tragova ulja za podmazivaje. Ovi tragovi sadrže ugljen monoksid koji se lako akumulira u boci. Ako je kompresor u kvaru, ili se ne održava pravilno, procenat ugljen monoksida prelazi dozvoljene granice i može izazvati trovanje ugljen monoksidom. Takodje visok procenat ugljen monoksida može se javiti kada je usisna cev kompresora postavljena blizu nekog izvora gde sagorevaju nematerijalne supstance (plastika i sl.) koje kao produkt sagorevanja oslobadjaju ovaj gas.

Prvi korak za tretiranje ronioca koji ima trovanje ugljen monoksidom je prestanak ronjenja i vadjenje iz vode. Roniocu treba dati kiseonik i odmah tražiti medicinsku pomoć. Najbolja terapija je hiperbarična terapija kiseonikom.

Kod ronioca koji punjenje boca vrše na brodu treba proveravati položaj usisnog creva i sera duvanja vetra, kao i položaj u odnosu na izduv brodskog motora ili agregata za struju. Ovi uredjaji kao produkt sagorevanja ispuštaju gas sa izrazito velikim procentom ugljen monoskida (CO).

Glavobolja izazvana trovanjem ugljen dioksidom

Dosadna pulsirajuća glavobolja posle ronjenja obično je simptom ove vrste trovanja. Glavobolja je posledica nagomilavanja ugljen dioksida (CO2) u organizmu. Do povećanja ovog gasa, uglavnom dolazi zbog hipoventilacije (uzimanja premalo vazduha). Do toga dolazi kada ronioc ne uzima dovoljo vazduha iz boce ili retko diše. Često se kod početnika ove manifestacije javljaju iz želje za "smanjenjem" potrošnje vazduha. Morate razumeti da se smanjenje potrošnje vazduha može pravilno postići isključivo korišćenjem pravilnih metoda. Više o tome možete pročitati u članku: Kako dobro i efikasno disati pod vodom?

Gomilanje ugljen dioksida je često uzrokovano i koriščenjem neadekvatne opreme, posebno na dubinama ispod 30m gde se gustina gasa povećava. To izaziva učestalije disanje, koje stvara više ugljen dioksida. Imajući u vidu da je trovanje ugljen dioksidom mnogo narkotičnije nego azotom najčešće su u tim situacijama simptomi upravo vezani za ovu vrstu narkoze.

Najbolje rešenje u ovakvim situacijama je disati sporo i duboko da bismo smanjili nagomilavanje CO2. Takodje, koristite regulatore viskoih performansi sa dobrim protokom.

Glavobolja izazvana trovanjem ugljen dioksidom, uglavnom se ne smanjuje upotrebom lekova već prestaje ubrzo po povratku na površinu i uspostavljanju normalog snabdevanja vaduhom bogatim kiseonikom. U slučaju da je dostupan kiseonik (O2) može se primeniti na ronioca radi bržeg oporavka, odmora i smanjenja simptoma.

Glavobolja kao posledica dekompresione bolesti

Glavobolja takodje, može biti simptom dekompresione bolesti. Dekompresiona bolest nastaje kada mehurići rastvorenog azota prelaze u gasno stanje pri neadekvatnm izronu ili nakon izrona kao posledica ne pridržavanja nekog od limitirajućih faktora (brzina, zastanak i dr.)

Potražite hitnu medicinsku pomoć ako se ronioc žali na glavobolju i ima još neke simptome dekompresione bolesti: bol, otok, osip, svrab, vrtoglavicu, povraćanje, zujanje u ušima ili ekstremnu iscrpljenost. Scuba ronilac je izložen riziku od dekompresione bolesti, kada nije uradjen precizan dekompresioni zastoj posle dugog ili dubokog zarona, ili kada je izron prebrz ili uradjen u panici.

Reč o dehidrataciji

Dehidratacija je jedan od glavnih problema koji još nije uvek prepoznat na vreme.

Jedan od prvih simptoma dehidratacije je glavobolja praćena vrtoglavicom u rasponu od blage do ozbiljne. Kada tečnost odlazi iz tela, telo će koncentrisati ostatak tečnosti interno i periferni protok je prekinut. Zbog toga sposobnost tela da izbaci gas je smanjena jer je razmena u kapilarima u ekstremitetima smanjena zbog loše cirkulacije, što na kraju ponaštava dekompresiju.
Vi možete misliti da izbacujete gas normalno, a u suštini nije tako. Praćenje tablica ili kompijutera u tom slučaju nisu validni. Takodje, protok krvi u mozak je smanjen zbog dehidratacije, što za posledicu ima smanjen protok kiseonika do mozga. Dehidratacija takodje, može uticati i na moć rasudjivanja u kritičnim situacijama. Glavobolja i vrtoglavica se javljaju u skladu sa tim.

Kada ronite sa bocom, preporučuje se da uzimate više tečnosti nego uobičajeno i da pratite učestalost i boju mokraće (mokraća treba da bude što svetnija).
Ovo je veoma jednostavna, univerzalna i prihvatljiva tehnika koja nam pomaže da uočimo da li su ljudi dovoljno hidrirani. Mada, postoje odredjeni slučajevi kod kojih to ne može važiti (dijabetes, npr.). U takvim situacijama morate potražiti savet lekara koji ima iskustva u hiperbaričkoj medicini.