Kako dobro i efikasno disati pod vodom?

Šta to utice na velike razlike u potrošnji vazduha? Čak i ronioci sličnih gabarita i isustva imaju različitu potrošnju vazduha. To ne može biti samo rezultat stresa ili zamora.

Obzirom da različiti ljudi imaju različite kapacitete pluća, različit metabolizam i različite gene, ne možemo reći da postoji idealna potrošnja vazduha. Drugim rečima, niko ne treba da se stidi ako troši više vazduha od svog para.

Pa, hajde da sada zaboravimo na takmičenje. Velike vazdušne rezerve se koristekada planiramo duže, bezbednije i prijatnije ronjenje. Ali ako hoćete da vam ostane više vazduha na kraju ronjenja da biste se hvalisali, onda možda niste ni shvatili suštinu ronjenja.

Puno vazduha u boci pri završetku ronjenja ne predstavlja dokaz naših ronilačkih veština, kao što neki misle.

Ali, poboljšanje potrošnje vazduha često dovodi do dužeg (nekad i dubljeg) ronjenja.

Evo nekoliko saveta koji će vam pomoći da smanjite potroćnju vazduha:

Majstorsko kontrolisanje plovnosti

Prestanite da se krećete pod vodom, samo se "zamrznite". Ako počnete da tonete, onda niste neutralno plovni. To je zato što vaš BCD nije adekvatno naduvan.Verovali ili ne, prilagodjavajući svoju plovnost korišćenje BCD-a, mnogo više utiče na potrošnju vazduha, nego kontrola vaše dubine radom peraja ili mahanjem rukama.

Prilagodjavanje tegova i postizanje horizontalnog polozaja

Ronioc koji koristi malo više tegova nego što mu je potrebno, sa konvencionalnim BCD-om neće biti u stanju da postigne savršenu plovnost. Težina tegova oko struka vuče dole, dok se vazdušne ćelije BCD-a pozicioniraju na grudima. Nadomestiti lošu izbalansiranost je naporno, što uzrokuje veću potrošnju vazduha. Minimalizujete "rupu u vodi" koju pravi vaše telo. Što manje vode istiskujete, trošite manje energije i vazduha. Jedan način je da smanjite količinu tegova koju nosite, jer višak tegova znači dodatno naduvavanje BCD-a, a naduvaniji BCD istiskuje više vode. Drugi način da postignete manje istiskivanje vode, je da stavite telo u horizontalni položaj, tako da vaše noge prate put kojim su prošla vaša ramena, a ne da ga šire. Mnogo ronioca, u stvari, pliva sa ispruženim rukama i položenim perajama. "Wings" sistemi i integrisani džepovi sa tegovima pomažu da se uspostavi dobra izbalansiranost, ali to možete postići i korišćenjem konvencionalnog BCD-a. Suština je da je manjak tegova podjednako loš kao i višak tegova. Premalo tegova znači da, dok se boca prazni i postaje plovnija, vi ćete morati da se borite da ostanete dole, što će prouzrokovati zamaranje i veću potršnju vazduha.

Budite fit

Što ste više fit, vaše srce će se brže vratiti u normalu posle napora. Ako ste preplivali veliku distancu da bi došli do mesta ronjenja, ili ste dugo nosili svoju opremu, ronjenje ćete početi sa ubrzanim disanjem i pulsom. Postoje neka mesta, kao što su Ras Abu Galoum na Crvenom moru u Egiptu, do kojih se dolazi nakon 90 minuta jahanja na kamili! Posle vežbanja, osoba koja je fit, brže se "oporavlja" nego onaj koji nije.

Vežbajte plivanje perajama

Neka vam pokreti perajama budu dugački i spori, umesto kratkih i brzih. Ovo će pomoći da se mišići razviju na pravi način. Pokušajte da uvek tako plivate, imajući u vidu da podvodno plivanje perajama nije isto kao i plivanje perajama na površini. Postoji mnogo različitih podvodnih tehnika za plivanje perajama. Većina ronioca koristi "zablji pokret" - prsno ili kraul. Odličan savet je koristiti modifikovan "zablji pokret" i/illi kraul. Modifikovan način predstavlja savijanje kolena za 90 stepeni i pravljenje manjih i sporijih zamaha. Plivanje perajama nije kao vožnja kola, ubrzavanje povećava potrošnju goriva. Pronalaženje umerenog tempa pomaže vam da održite opušteni ritam i čuva vaše misiće, a i srce redi maksimalno efikasno. Brže plivanje perjama će vam pomoći da stignete brze, ali ćete zbog toga trošiti mnogo više vazduha. Na kraju krajeva, nismo u žurbi. Ronjenje treba da bude relaksirajuća aktivnost. To nije trka.

Dišite duboko

To zvuči nelogično. Zašto duboki udisaju omogućavaju da vazduh u boci duže traje? Neki ronioci misle da disanje gornjim delom pluća čuva vazduh. Oni uzimaju kratke, plitke udisaje, ali na kraju oni na taj način gube vazduh, a ne čuvaju ga. Zapravo, na taj način se nagomilava ugljen dioksid. Ukratko, plitki udisaji u vašim plućima ostavljaju više mesta za ugljen-dioksid. Pošto ugljen dioskid mora brzo da izadje iz pluća, vi morate da izdahnete i udahnete iako vam nije još uvek potreban vazduh.

Ne preskačite disanje

Sa druge strane, ne preterujte, jer sporo i dugačko disanje može dovesti do tačke hiperventilacije koja dovodi do nesvestice zbog suzbijanja nagona da se diše.Najbolji patern za disanje je udisati sporo i duboko i izdisati sporo i duboko. Kada je disanje u pitanju, nema igranja. Dišite normalno i ne zadrzavajte dah. Važno je napomenuti da u nekim okolnostima, kao kada je neutralna plovnost suštinski važna (na primer kada se naginjete preko nekog koralnog grebena da biste fotografisali), ovaj patern disanja možete promeniti jer utiče na vašu plovnost. Disanje ćete na kratko promeniti, udisaćete kratko i brzo.

Proverite svoju opremu

Proverite da li na vašoj opremi curi vazduh. Često, curenje ne možete videti sami. Malo mehurića koji izlaze iz O-ringa ili vaseg BCD-a može da smanji količinu vazduha u boci za nekoliko bara za sat vremena ronjenja. Ali oktopus koji pušta vazduh, gubi ga mnogo brže.